Sigurnost foruma
Rating for nasadeca.forumi.biz
 photo banner-1-1.gif

Vitamini i minerali

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 8:38 am

Nesto uopsteno o vitaminima i njihova koncentracija u vocu, povrcu....

Vitamin C

Vitamin C prvi je izolovao madjarski hemicar Sent Djordji. To je beo kristalan prah, bez mirisa, kiselog ukusa, lako serastvara u vodi. Na temperaturama preko 100C dolazi do njegovog gubitka usled razlaganja....
Covekov organizam ne moze da ga sintetise, pa ga moramo unositi putem ishrane. Najvise vitamina C ima u svezem vocu i povrcu: sipku, limunu i drugom juznom vocu, spanacu, zelenoj salati, persunu, svezoj paprici. Zimi su najbolji izvori vitamina C kiseo kupus i krompir.


Sadrzaj vitamina C izrazen u mg/100g jestivog ploda
biljna vrsta sadrzaj vit. C

sipak 1000-2000

crna ribizla 100-400

limun 40-60

kupus,zeleni luk,paradajz 20-40



Nedostatak vitamina C dovodi do: smanjenja apetita, malaksalosti, opadanja imuniteta, smanjenja radne sposobnosti i povecanja razdrazljivosti. Javlja se anemija i dolazi do pucanaj kapilara, krvavljenja desni, slabog zarascivanaj rana. Nedostatak vitamina C izaziva bolest skorbut, kod ljudi koji duze vreme ne unose u organizam sveze voce i povrce. Ova bolest se manifestuje opstom slaboscu, ostecenjem krvnih kapilara, krvavljenjem desni i slabljenjem imuniteta i apetita.
Dnevne potrebe coveka za vitaminom C su od 50-100mg.


Poslednji put izmenio dana Pet Nov 02, 2007 9:02 am, izmenio ukupno 2 puta

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 9:01 am

Vitamin B1- Tiamin

To je beli kristalni prah sa mirisom na kvasac, gorkog ukusa, lako se rastvara u vodi. Stabilan je pri zagrevanju do 100C; na visim temperaturama neznatno se rastvara.
Glavni izvori tiamina su kvasac, integralne zitarice, mekinje i crni hleb.

Sadrzaj tiamina u nekim prehrambenim proizvodima u mg/100g proizvoda

proizvod sadrzaj vitamina
zitarice 0,5
beli hleb 0,1
razeni hleb 0,3
mekinje 1-1,5
pivski kvasac 5,0
voce i povrce < 0,1

Nedostatak vitamina B1 izaziva bolest beri-beri koja se manifestuje u vidu mrsavljenja, opste malaksalosti i nervnog rastrojstva. Nedostatak ovog vitamina takodje moze dovesti do pojave bolesti perifernih nerava polineurita. Tiamin se koristi u lecenju ekcema koze, psorijaze, neurodermatitisa, psihickog rastrojstva.
Dnevna doza je od 1-1,5mg, u zavisnosti od starosti organizma, nacina ishrane, telesne tezine i vrste rada kojom se covek bavi.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 9:22 am

Vitamin B2- riboflavin, laktoflavin

Riboflavin je narandzasta kristalna supstanca, gorkog je ukusa, sa specificnim mirisom. Lako se rastvara u vodi, i stabilan je na povisenim temperaturama.
Najvise ga ima u mleku, jetri, bubrezima, zumancetu, zitaricama i pivskom kvascu.

Sadrzaj vitamina B2 u nekim prehrambenim proizvodima u mg/100g proizvoda
proizvod sadrzaj
meso 0,2
jetra 1,6
riba 0,4
mleko 0,1-0,2
povrce 0,03-0,1
zitarice 0,1
mekinje 0,5
pivski kvasac 4,0

Nedostatak riboflavina uslovljava usporavanje metabolickih funkcija, zaostajanje u rastu i misicnu slabost. Zajedno sa vitaminom A obezbedjuje normalan vid i njegovu ostrinu. Preparati riboflavina koriste se u lecenju koznih bolesti, bolesti usta, ocnih i nervnih bolesti.
Dnevne potrebe za vitamin B2 su od 1,2-1,8mg. Povecane potrebe za ovim vitaminom su u trudnoci i pri bavljenju tezim fizickim poslovima.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 9:32 am

Vitamin B6- piridoksin

Piridoksin je beo kristalan prah bez mirisa, gorko-kiselog ukusa. Lako se rastvara u vodi, veoma je osetljiv na svetlost.
Nalazi se u kvascu, psenicnom brasnu, mekinjama, kukuruznom brasnu, soji, jetri, bubrezima, mesu. Mikroorganizmi crevnog trakta takodje sintetizuju vitamin B6. Povrce i mlecni proizvodi sadrze veoma malo vitamina B6. Relativno visok sadrzaj ovog vitamina nalazi se u grasku i bananama.

Sadrzaj vitamina B6 u nekim prehrambenim proizvodima u mg/100g proizvoda
proizvod - sadrzaj
beli hleb- 40
kukuruzno brasno- 50
pirinac- 150
mleko- 40
povrce- 30-150
meso- 220-350
svez kvasac- 570-2400
suvi kvasac- 4000-5700

Nedostatak vitamina B6 izaziva poremecaj u metabolizmu aminokiselina i azota. Javlja se nemogucnost potpune razgradnje aminokiseline triptofana, nastupa nervno rastrojstvo i dolazi do pojave koznih obolenja.
Dnevne potrebe za vitaminom B6 su od 10-15mg.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 9:37 am

Vitamin B12- cijankobalamin

Vitamin B12 je tamnocrvena kristalna supstanca. Ne moze se naci u biljnoj ishrani. Najvise ga ima u jetri, a manje u mesu, mleku i jajima.Nedostatak ovog vitamina se moze javiti kod dugogodisnjih vegetarijanaca; pri nedostatku ovog vitamina moze se javiti specijalni oblik anemije- perniciona anemija. Pri tome dolazi do smanjenja apetita, narusava se metabolizam proteina i ugljenih hidrata. Vitamin B12 je neophodan i za sazrevanje eritrocita.
Dnevne potrebe za ovim vitaminom su 1-3 mikrograma.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 10:45 am

Vitamin B5- Pantotenska kiselina

To je bledozuta viskozna tecnost, glavni je faktor rasta kvasca. Glavni vitaminski preparati na bazi pantotenske kiseline su pantenol i Ca- i Na- pantotenati.
Najveca kolicina pantotenske kiseline moze se naci u kvascu, grasku, jajima i iznutricama.

Sadrzaj vitamina B5 u nekim prehrambenim proizvodima u mg/100g prizvoda
proizvod- sadrzaj
psenica- 1-1,3
raz- 1-1,4
pirinac- 1,7-2,1
mleko- 0,3
povrce- 0,3-0,6
meso- 0,5-1,5
iznutrice- 2,5-9,0
suvi kvasac- 2,0-4,0

Pri nedostatku pantotenske kiseline dolazi do usporavanja rasta, gubitka mase tela, ostecenja koze i slabljenja imunloskog sistema.
Tacna potreba za ovim vitaminom nije tacno utvrdjena, ali se smatra da je 10mg dnevno dovoljna kolicina za odraslog coveka.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 10:51 am

Vitamin B3- Vitamin PP, nikotinska kiselina

Izvori ovog vitamina su mlecni i mesni proizvodi koji su bogati proteinima.

Sadrzaj vitamina B3 u nekim prehrambenim proizvodima u mg/100g proizvoda

proizvod - sadrzaj
psenicne mekinje- 300
hleb- 30
polirani pirinac- 6
mleko- 1
krompir- 114
meso- 45
jetra- 2500
suvi kvasac- 600

Nedostatak nikotinske kiseline izaziva bolest pelagru, koja se manifestuje promenama na kozi. Koza postaje gruba, javljaju se promene i na sluzokozi. U tezim slucajevima narusava se funkcionisanje nervnog sistemai dolazi do slabljenja umnih sposobnosti.
Dnevna potreba za ovim vitaminom je od 13-20mg.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 11:00 am

Vitamin B10- Folna kiselina, vitamin Bc

Folna kiselina se sintetizuje u listovima biljaka, celijama kvasca i mikroflori probavnog trakta. Folnom kiselinom su bogati pivski kvasac, soja, lucerka, iznutrice i zeleno povrce.

Sadrzaj folne kiseline u nekim prehrambenim proizvodima u mg/100g proizvoda
proizvod- sadrzaj
psenicno brasno- 33
razeni hleb- 16-23
pirinac- 6
mleko- 11
krompir- 8-20
spanac, persun- 40-115
jetra- 200-300
suvi kvasac- 1470

Folna kiselina je veoma znacajna za normalan razvoj eritrocita, granulocita i trombocita i za lecenje perniciozne anemije. Ovaj vitamin ima antianemicno dejstvo.
Dnevne potrebe su od 1-2mg.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 11:08 am

Vitamin H- Biotin

Biotin je poznat kao faktor rasta bakterija i kvasca. Najbogatiji izvori biotina su iznutrice, zumanac, zitarice i pecurke.

Sadrzaj vitamina H u nekim prehrambenim proizvodima u mg/100g proizvoda

proizvod- sadrzaj
psenicno brasno- 9-25
hleb- 30
ljuska pirinca, raz- 46
mleko- 5
soja- 60
meso- 5
iznutrice- 250
ribe, jaja- 24

Nedostatak vitamina H kod coveka se manifestuje prvo na kozi. Postoje podaci o primeni biotina u lecenju psorijaze, arteroskleroze, poremecaja metabolizma lipidai kardiovaskularnih obolenja. Nedostatak vitamina H se moze javiti kod ljudi koji u najvecoj meri konzumiraju sirova jaja.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 11:23 am

Vitamin A

Vitamin A u organizmima zivotinja i coveka nastaje iz njegovog provitamina beta karotena. Karoteni su biljni pigmenti zute do crvene boje kojih ima najvise u obojenom povrcu: sargarepi, paradajzu, spanacu, salati, a od voca najvise karotena ima u kajsiji. Vitamina A najvise ima u ribljem ulju, ribi, jetri, zumancetu, mleku i mlecnim proizvodima.

Sadrzaj karotenoidnih provitamina u nekim prehrambenim proizvodima u mg/100g proizvoda
proizvod- sadrzaj
list persuna- 100
sargarepa- 80-120
bundeva- 50
paradajz- 12-15
zuti kukuruz- 10-20
krompir- 6-42
kupus- 0,37
raz- u tragovima

Vitamin A ima vaznu ulogu u rastu i razvoju mladih organizama. Zato je neophodno da se odojcadima dodaje u vidu AD kapi. vazan je za normalnu reprodukciju i u periodu laktacije. Vazan je u procesu okostavanja i spermatogeneze. Vitamin A vazan je za normalno funkcionisanje vida, jer sa proteinom opsinom pod uticajem svetlosti gradi vidni purpur rodopsin ( jedinjenje koje je osetljivo na svetlost).
Nedostatak vitamina A izaziva kokosije slepilo (nesnalazenje coveka u mraku), kseroftamiju ( nesnalazenje coveka u mraku), a ako duze potraje ovaj deficit moze doci do keratoftalmije ( oroznjavanja epitela). Usled nedostatka vitamina A koza postaje suva i gruba. Glavni depo vitamina A je jetra.
Dnevna potreba za vitaminom A je od 1-1,5mg. Kod nekih bolesti, u periodu trudnoce, dojenja, povecanog naprezanja potrebe za vitaminom A su povecane na 4-5mg. Kolicine vitamina A vece od 5mg mogu biti toksicne jer mogu izazvati hipervitaminozu.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Pet Nov 02, 2007 11:25 am

Vitamin D

Vitamin D se najvise nalazi u ribljem ulju, ribama, jetri, jajima, maslacu, kvascu i gljivama.

Sadrzaj vitamina D u nekim prehrambenim proizvodima u mg/100g proizvoda
proizvod- sadrzaj
jetreno ulje skunbrije- 150.000
jetra bakalara- 5000- 10.000
jetra zivotinja- 0,05-2
jaje- 1,3- 1,5
zumanac- 8
maslac- 1,5
pecurke- 2-6
mleko- 0,1


Vitamin D je odgovoran za regulisanje metabolizma kalcijuma i fosfora. Usled nedostatka vitamina D dolazi do krivljenja nogu, rahitisa, do krivljenja kicme. Kod odraslih nedovoljan unos vitamina D dovodi do omeksavanja kostiju (osteomalacije) usled izcezavanja kalcijuma iz kostiju. Manji nedostatak vitamina D u ishrani moze izazvati osteromijelitis, bolest koja se manifestuje krtoscu i lomljivoscu kostiju.


Poslednji put izmenio dana Sub Nov 03, 2007 10:09 am, izmenio ukupno 2 puta

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Sub Nov 03, 2007 10:08 am

Vitamin E- Tokoferol

Vitaminom E su najbogatije psenicne klice, razlicita ulja, meso, jaja, ribe, semenke, kikiriki.

Sadrzaj vitamina E u nekim proizvodima u mg/100g proizvoda

proizvod- sadrzaj
suncokretovo ulje- 50- 75
ulje psenicnih klica- 200- 3000
kukuruzno ulje- 10-23
sojino ulje- 75-170
kokosovo ulje- 3- 8
margarin- 5,7
jaje- 0,46
sargarepa- 0,55

Najznacajnija uloga vitamina E je antioksidativna. On sprecava oksidaciju drugih vitamina- A, C i selena. Fiziolosko delovanje selena kao antioksidansa tesno je povezano sa funkcijom vitamina E. Vitamin E stiti jetru od nekroze, sprecava distrofiju misica, uklanja slobodne radikale koji se kontinuirano stvaraju upojedinim delovima celija i mogu prouzrokovati njihova oksidativna ostecenja. Tokoferol sprecava oksidativna ostecenja kod nekih proteinskih delova celijske membrane, deluje kao antikoagulans, vazodilatator i pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem.
Vitamin E je vazan za normalnu funkciju reproduktivnih organa i normalan razvoj ploda.Vazan je i za lep i zdrav izgled koze.
Dnevne potrebe coveka su 8-10mg.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Sub Nov 03, 2007 10:19 am

Vitamin K

Vitamina K najvise ima u zelenim delovima biljaka, narocito u lisnatom povrcu: salati, kelju, kupusu, spanacu. Bakterije mogu da ga sintetisu u debelom crevu. Nlazi se u jetri zivotinja jer se tamo i deponuje.

Sadrzaj vitamina K u nekim proizvodima u mg/100g proizvoda
proizvod- sadrzaj
spanac- 4-6
kupus- 3,4
kopriva- 3,4
lucerka- 1,7-3,4
alge- 1,7-3,4
psenica- 0,05
kelj- 2,9
mleko- 0,00

Vitamin K je neophodan za sintezu faktora koagulacije II, VII, IX i X.
Nedostatak vitamina K moze dovesti do dugotrajnog krvarenja posle povrede, moze izazvati spontana unutrasnja krvarenja, krvarenja desni, smanjenja koagulacije krvi, smanjenja koncentracije protrombina sto u krajnjoj liniji dovodi do anemije.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Veka taj Sub Nov 03, 2007 10:26 am

Jos jedna stvar koju bi trebalo znati kad su vitamini u pitanju, a to je da neki mogu izazvati hipervitaminozu, neki ne. Vitamini rastvorljivi u vodi ne mogu izazvati hipervitaminozu i to su Vitamini- C, H i svi B vitamini.
Vitamini A, D, E i K su rastvorljivi u mastima i mogu izazvati hipervitaminozu.
I jos to: vitamini se "piju i jedu" pre obroka, minerali posle obroka.

___________________________________
Danica, moja zvezdica: 06.08.2005.

"Čovek srcem ispravno vidi...suštinsko je oku nevidljivo.."




www.telenetshop.rs

Veka
Administrator
Administrator

Broj poruka : 3873
Godina : 35
Lokacija : Nis
Datum upisa : 16.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Dy taj Sub Nov 03, 2007 10:38 am

ja koristim bevipleks i prezadovoljna sam (izuzme li se povecan apetit)... ihihihi bolje da ljulja nego da zulja..

Dy
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2628
Godina : 38
Lokacija : bl
Hobi : jedem pitu!
Datum upisa : 21.10.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Gost taj Uto Nov 06, 2007 1:27 am

VITAMIN C -najvise ga ima u narandzama,jagodama,malinama i borovnicama.
VITAMIN A-najvise ga ima u kajsijama,breskvama,bananama,sljivama,borovnicama,malinama i narandzama.
GVOZDJE-najvise ga ima u suvim breskvama,suvim kajsijama i suvim sljivama.kada je rec o svezem vocu najvise ga ima u crvenom i tamnocrvenom.

Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Gost taj Uto Nov 06, 2007 1:34 am

vitamini su apsolutno neophodni za vitalne razmene materija u organizmu.
nedostatak bilo kojeg vitamina moze da izazove veoma ozbiljne poremecaje.
ljudski organizam nije u stanju da stvara vitamine osim vitamina D koji se pod dejstvom ultraljubicastih zraka stvara u kozi i vitamina B1 i K,pa je zato neophodno da se u bebinu ishranu uvede voce koje je pravi rudnik raznovrsnih vitamina.
svaki vitamin ima tacno odredjenu ulogu u funkcionisanju organizma,tako da ne moze da se zameni nekim drugim.
raznovrsna ishrana bogata povrcem,vocem,zitaricama,mesom,ribom i mlecnim proizvodima,ace vasoj deci dovoljno vitamina.

Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Gost taj Čet Feb 21, 2008 10:25 pm

Vitamini i minerali
Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Nedostatak čak i samo jednog vitamina može dovesti u opasnost čitav ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih hranljivih sastojaka, kao što su to i ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali i voda. Ove materije su neophodne za stvaranje energije, funkcionisanje organa, iskorišćavanje hrane i pravilan rast ćelija.
Vitamini su označeni slovima od A do U, a njihova asimilacija i dejstvo u organizmu direktno je uslovljena određenim mineralima. Šest osnovnih minerala potrebnih našem telu su: kalcijum, jod, gvožđe, magnezijum, fosfor i cink; a pored njih od bitne važnosti su: biotin, inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin, selen i dr. Vitamini i minerali deluju združeno, i bez minerala organizam nema nikakve koristi ni od vitamina. Vitamini su prirodne supstance koje se nalaze u različitim namirnicama u različitoj količini. Potrebe svakog pojedinog organizma za vitaminima su različite i svako treba da uzima onu količinu određenog vitamina koja mu je neophodna. U sledećoj tabeli dat je pregled namirnica u kojima se mogu naći određeni vitamini i minerali, kao i koje su indikacije nedostatka ovih hranljivih materija na organizam:


Naziv

Nalazi se u

Povoljno deluje na

vitamin A
Šargarepa, zeleno i žuto povrće, jaja, žuto voće, mleko i mlečni proizvodiSlab vid, očne tegobe i noćno slepilo, neotpornost disajnih organa, slab imunitet

vitamin B1

Suvi kvasac, pirinčane Ijuspe, integralna pšenica, kikiriki, povrće, mekinje, mlekoProblemi sa nervima, problemi sa srcem

vitamin B2
Mleko, kvasac, sir, lisnato zeleno povrće, jajaLoš kvalitet kose, noktiju kao i loš vid

vitamin B6
Pivski kvasac, mekinje, pšenične klice, dinja, kupus, mleko, jaja (termički nestabilan)Anemija, nervni poremećaji, grčevi u nogama, noćno grčenje mišića

vitamin B12
Jaja, mleko, sirNervi, slaba koncentracija, poremećaji ravnoteže

Biotin
Jezgrasti plodovi, voće, pivski kvasac, žumance, integralni pirinač, mlekoMišićni problemi, ćelavost, seda kosa

Bakar
Mahunarke, grašak, šljive, integralna pšenicaAnemija, tumori

vitamin C
Agrumi, jagodasto voće, zeleno i lisnato povrće, paradajz, karfiol, krompir, med (termički nestabilan i
reaguje na svetlost)
Stvara kolagen koji obnavlja telesna tkiva, desni, krvne sudove, kosti, zube, zaceljuje rane, opekotine, snižava holesterol, pomaže apsorpciju gvoždja

Cink
Pšenične klice, semenke, jaja, senf, mleko u prahuNokti, pege

vitamin D
Mleko i mlečni proizvodiRahitis, omekšavanje kostiju, konjuktivitis, krvarenje zuba

vitamin E
Soja, pšenične klice, biljna ulja, prokelj, zeleni spanać, integralne žitarice, jaja, (osetljiv na niske temperature)Usporava starenje ćelija, izdržljivost,
ublažava umor, rastvara ugruške krvi, leči opekotine, ublažava grčenje u nogama i mišićima

vitamin F
Biljna ulja, lan, suncokret, soja, kikiriki, orasi, badem, avokadoKoža, kosa

Fosfor
Integralne žitarice, jaja, semenke, jezgrasti plodoviEnergija i snaga, desni, zubi

Folna
kiselina
Šargarepa, kvasac, žumance, dinja, kajsija, bundeva, pasulj, avokado, integralna pšenica, crno ražano brašnoStvara crvena krvna zrnca, štiti od trovanja hranom, ublažava bolove, pojačava apetit, sprečava anemiju, deluje blagotvorno na kožu

Gvožđe
Žumance, jezgrasti plodovi, pasulj, zob, suve breskveOtpornost, zamor, anemija

Hlor
MaslineVarenje, gipkost, opadanje kose, ispadanje zuba

Hrom
Kukuruzno uljeSnižava krvni pritisak

Jod
Crni lukKosa, zubi, koža, mentalna aktivnost, štitna žlezda

Inozit
Dinja, grejpfrut, suvo grožđe, pšenične klice, kikiriki, kupusSprečava opadanje kose, hrani moždane ćelije, snižava holesterol, smiruje nervni sistem

vitamin K
Jogurt, lucerka, žumance, sojino ulje lisnato zeleno povrćeSprečava unutrašnja krvarenja, zgrušava krv

Kalcijum
Integralne žitarice, mekinje, šenične klice, zeleno povrće, jezgrasti plodovi, mleko i mlečni proizvodi, orasi, susam suncokret, soja, kikirikiGradnja ćelija, kostiju, zuba, nervnog sistema, zaceljuje rane, gradi antitela, sprečava zamor

Kalijum
Agrumi, dinja, paradajz, jabukovo sirće, salata, nana, suncokret, suve kajsije, banane, krompirAlergije, reguliše krvni pritisak

Magnezijum
Smokve, limun, grejpfrut, kukuruz, badem, jabuke, semenke, jezgrasti plodovi, tamno zeleno povrćeNervi, mišići, pretvara šećer u krvi u energiju, srce, zubi

Selen
Mekinje, pšenične klice, crni luk, paradajz, prokelj, brazilski orahTkivo

Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Minerali

Počalji od Emi taj Čet Mar 27, 2008 9:17 am

MINERALI KOJI SU NEOPHODNI LJUDSKOM ORGANIZMU

Bakar - procijenjena minimalna dnevna potreba: 1,5 do 3 mg. Bakar je nužan za ljudsko zdravlje. Ima mnogo uloga, a neke od njih su da pomaže u stvaranju hemoglobina u krvi, olakšava apsorpciju i uporabu željeza tako da crvena krvna zrnca mogu prenositi kisik u tkiva, upravlja krvnim tlakom i otkucajima srca, pomaže jačanju krvnih žila, kosti, tetiva i živaca, poboljšava plodnost, osigurava zdravu pigmentaciju kože i kose. Bakar takođe štiti tkivo od oštećenja slobodnim radikalima, jača imunološki sustav i ima udjela u spriječavanju raka. Plodovi mora i iznutrice su najveći izvor bakra, zatim orasi, sjemenke, zeleno povrće, crni papar, kakao i voda ukoliko prolazi kroz bakrene cijevi. Dodaci bakra smiju se uzimati samo po preporuci liječnika. Uzimanje više od 10 mg bakra na dan može imati za posljedicu mučninu, povraćanje, bolove u mišićima i trbuhu.

Cink - preporučljiva dnevna doza: 15 mg. Odgovarajući unos cinka povećava osjet okusa, unapređuje zdravlje kože i kose, jača reproduktivni sustav i može poboljšati kratkotrajno pamćenje i pozornost. Kao sredstvo protiv upale, cink se katkad upotrebljava za liječenje akni, reumatskog artritisa i prostatitisa. Unosom dodatnih količina cinka može se povećati otpornost na infekcije, osobito u starijih osoba i ubrzati zacijeljivanje rana. Cink nalazimo u nemasnom mesu, plodovima mora, jajima, soji, kikirikiju, pšeničnim klicama, siru, kamenicama i drugoj hrani. Mala djeca, vegani i starije osobe najčešće ne unose dovoljne količine cinka prehranom. Prvi znak upozorenja je najčešće gubitak okusa. Ostali simptomi su ispadanje kose, bijele mrlje na noktima, dermatitis, gubitak teka, umor, sporo zacijeljivanje rana. Unošenje prevelikih doza cinka može prouzročiti slabljenje imunološkog sustava, mučninu, glavobolje, povraćanje, manjak vode u organizmu, bolove u želucu, lošu koordinaciju mišića, umor te prestanak rada bubrega.
Fluorid - procijenjena minimalna dnevna potreba: 1,5 do 4 mg Fluorid, prirodan oblik minerala fluora, nužan je za zdrave zube i kosti. On pomaže stvaranju čvrste cakline koja zube štiti od kvarenja i karijesa te jača stabilnost i čvrstoću kostiju. Prehrambeni proizvodi koji sadrže fluor su osušene morske alge, riba (osobito srdele i losos), sir, meso i čaj.

Fosfor - preporučljiva dnevna doza: 800 mg. Fosfor je drugi najzastupljeniji mineral u tijelu i nalazi se u svakoj stanici. Kao i kalcij, važan je za oblikovanje i zdravlje kostiju. Više od 75 posto fosfora u tijelu se nalazi u kostima i zubima. Fosfor potiče stezanje mišića i pridonosi rastu i obnavljanju tkiva, proizvodnji energije, prijenosu živčanih impulsa te radu srca i bubrega. Fosfor se u određenim količinama nalazi u gotovo svim namirnicama, a osobito u mesu, peradi, jajima, ribi, orasima, mliječnim proizvodima, žitaricama punog zrna i bezalkoholnim napicima. Nedostatak fosfora je rijedak.

Jod - preporučljiva dnevna doza: 150 mcg. Jod je jedan od prvih minerala za koje se otkrilo da su važni za ljudsko zdravlje. Stoljećima se primjenjivao za liječenje guše - povećanja štitne žlijezde. Budući da je sastavni dio nekih hormona štitnjače, jod osjetno utječe na metabolizam hranjivih tvari, rad mišića i živaca, stanje kože, kose, zuba i noktiju te na tjelesni i psihički razvoj. Jod pomaže pretvaranju beta karotena u vitamin A. Povrće koje se uzgaja na tlu bogatom jodom, alge, plodovi mora i kuhinjska sol koja je jodirana su dobar izvor joda. Danas su rijetki slučajevi nedostatka joda.

Kalcij - procijenjena minimalna dnevna doza: 800 mg. Kalcij je najzastupljeniji mineral u našem tijelu. Nužan je za rast i zdravlje kostiju i zuba. Omogućava stezanje mišića, uključujući i srce, nužan je za zgrušavanje krvi, prijenos živčanih impulsa i zdravlje vezivnog tkiva. Održava normalnu razinu krvnog tlaka i smanjuje opasnost od bolesti srca. Isto tako spriječava razvoj osteoporoze. Dobri izvori kalcija su mliječni proizvodi, tamnozeleno lisnato povrće, srdele, losos i bademi. Količine kalcija potrebne organizmu ovise o potrebama pojedinca. Previše kalcija može izazvati zatvor i taloženje kalcija u mekom tkivu, što dovodi do oštećenja jetre, srca ili bubrega. Za potpunu apsorpciju kalcija potrebna je dovoljna količina vitamina D i klorovodične kiseline u želucu te uravnoteženi odnos drugih minerala. Nedovoljno kretanja i konzumiranje previše alkoholnih pića i masti može loše djelovati na apsorpciju kalcija. Previše bjelančevina i kofeina dovodi do izlučivanja kalcija mokraćom

Kalij - procijenjena minimalna dnevna doza: 2000 mg. Po zastupljenosti treći mineral u tijelu iza kalcija i fosfora. zajedno s natrijem i klorom djeluje na održavanje raspodjele tekućina i pH ravnoteže te povećava prijenos živčanih impulsa, stezanje mišića, upravlja srčanim otkucajima i krvnim tlakom. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovito jedu hranu bogatu kalijem rjeđe obolijevaju od ateroskleroze, bolesti srca i visokog krvnog tlaka. Nemasno meso, sirovo voće i povrće, osobito citrično voće, banane i avokado te krumpir su dobar izvor ovog minerala. Veći nedostatak kalija može izazvati mučninu, povraćanje, proljev, grčenje mišića ili slabost mišića, slabe reflekse, lošu koncentraciju, srčanu aritmiju i u rijetkim slučajevima prestanak rada srca

Klorid - procijenjena minimalna dnevna doza: 750 mg. Klorid je prirodna sol minerala klora. U organizmu se veže s natrijem i kalijem i održava normalan raspored i pH svih tjelesnih tekućina te povoljno djeluje na rad mišića i zdravlje živaca. Neovisno o tim funkcijama, klorid pridonosi pravilnoj probavi i uklanjanju otpadnih tvari. Osnovni je sastojak kloridne kiseline, jednog od želučanih sokova koji pomažu probavu hrane. Prehrana koja sadrži neprerađenu, prirodnu hranu osigurava više nego dovoljno klorida nužnog za zdravlje pa tako primjerice prstohvat soli sadrži oko 250 mg klorida što iznosi jednu trećinu PPD. Iako je otrovan u velikim količinama, višak klorida se izlučuje mokraćom, pa se tako

Emi
Elitni član
Elitni član

Broj poruka : 4805
Godina : 33
Lokacija : tu
Datum upisa : 18.11.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Emi taj Čet Mar 27, 2008 9:18 am

Krom - procijenjena minimalna dnevna potreba: 50 - 200 mcg. Krom zajedno s inzulinom upravlja iskorištavanjem šećera u organizmu i nužan je za metabolizam masnih kiselina. Male količine kroma nalaze se u pivskom kvascu, jetri, nemasnom mesu, peradi, cjelovitim žitaricama, jajima i siru. Krom se teško apsorbira, tako da u tijelo moramo unositi mnogo veće količine od potrebnih. Dodatne količine kroma mogu se rabiti u nekih oblika dijabetesa koji se pojavljuje u odrasloj dobi te za ublaživanje simptoma hipoglikemije. Ukoliko se dodaci kroma uzimaju redovito u količinama većim od 1000 mcg, krom koči djelovanje inzulina i može biti štetan
Magnezij - preporučljiva dnevna doza: 350 mg. Magnezij zajedno s kalcijem i fosforom čini glavni sastojak naših kostiju. Pravilna ravnoteža magnezija i kalcija važna je za zdrave zube i kosti, smanjuje opasnost od pojave osteoporoze, a u slučaju kada je bolest već nastupila, ograničava njezine učinke. Riba, zeleno lisnato povrće, mlijeko, orasi, sjemenke i žitarice punog zrna, dobri su izvor magnezija. Potreba za magnezijem povećava se kod stresa ili bolesti. Dodatak magnezija može pomoći liječenju nesanice, mišićnih grčeva i bolesti srca i krvnih žila. Organizam učinkovito prerađuje magnezij tako da bubrezi prema potrebi stvaraju zalihe, a sav višak izlučuju tako da je manjak magnezija ili trovanje jako rijetka pojava. Osobe koje pretjerano rabe laksative ili su imale bubrežne tegobe najviše su izložene mogućnosti trovanja magnezijem.

Mangan - procijenjena minimalna dnevna potreba: 2,5 do 5 mg. Mangan ima važnu ulogu u pravilnom oblikovanju i održavanju kostiju, hrskavice i vezivnog tkiva, pridonosi sintezi bjelančevina i genetskog materijala, pomaže stvaranju energije iz hrane, djeluje kao antioksidans i pomaže normalno zgrušavanje krvi. Hranom se unose dovoljne količine mangana. Namirnice koje sadrže mangan su banane, naranče, žitarice punog zrna, smeđa riža, orasi, pšenične klice, grah, grašak i jagode. Višak mangana ne smatra se štetnim, a njegov nedostatak je jako rijedak

Natrij - procijenjena minimalna dnevna potreba: 500 mg. Sve tjelesne tekućine, krv, suze, znoj, sadrže natrij. Zajedno s kalijem i klorom, natrij održava raspodjelu tekućina i pH ravnotežu, a s kalijem natrij pomaže stezanju mišića i radom živaca. U nas najveći dio natrija potječe iz kuhinjske soli. Većina ljudi konzumira previše natrija jer jedna čajna žličica soli sadrži 2000 mg natrija što je četiri puta više od minimalne dnevne doze. U slučajevima kad je razina natrija stalno povišena, tijelo gubi kalij i zadržava vodu te zbog toga dolazi do povišenja krvnog tlaka. Prehrana siromašna natrijem može sniziti visoki krvni tlak i nadoknaditi manjak kalija.

Selen - preporučljiva dnevna doza: 70 mcg. Selen je antioksidans i štiti stanice i tkiva od oštećenja koja izazivaju slobodni radikali. Budući da njegove antioksidativne sposobnosti dopunjuju djelovanje vitamina E oni se uzajamno jačaju. Selen jača djelovanje imunološkog sustava i neutralizira neke toksične tvari kao što su kadmij, živa i arsen koje možemo udahnuti ili unijeti hranom. Cjelovite žitarice, šparoge, češnjak, jaja, gljive, nemasno meso i plodovi mora su dobar izvor selena. Za dobro zdravlje potrebna je mala količina tako da se većina potreba dobija iz hrane. Selen može biti otrovan u izrazito velikim dozama.

Vanadij - nije određena. Vanadij je mineral prisutan u tragovima i njegova uloga u ljudskoj prehrani malo je poznata, iako je vjerovatno vrlo važna. Ograničeni dokazi ukazuju na to da u nekih ljudi vanadij snižava razinu šećera u krvi i priječi razvoj tumora, te stoga štiti od dijabetesa i nekih oblika raka. Vanadij se nalazi u žitaricama punog zrna, orasima, korjenastom povrću, jetri, ribama i biljnim uljima.


Željezo - preporučljiva dnevna doza: 10 mg. Željezo se nalazi u hemoglobinu, bjelančevini u crvenim krvnim zrncima koja prenosi kisik iz pluća u tkiva. Ono je sastavni dio mioglobina, bjelančevine koja tijekom velikih napora opskrbljuje mišiće dodatnim gorivom. Željezo se u hrani nalazi u dva oblika. Fero željezo ( vezano uz hemoglobin) koje se nalazi u crvenom mesu, piletini, plodovima mora i drugim namirnicama životinjskog podrijetla i feri željezo (vezano uz slobodne proteinske nosače) koje se nalazi u tamnozelenom povrću, proizvodima od cjelovitih žitarica, orasima i drugoj biljnoj hrani. Kava, čaj, namirnice od soje, velike količine kalcija, cinka i mangana spriječavaju apsorpciju željeza. Nedostatak željeza lišava tkivo kisika i može doći do anemije. Budući da željezo jača imunološki sustav, nedostatak željeza može povećati sklonost infekcijama. Dodaci koji sadrže samo željezo se smiju uzimati samo pod liječničkim nadzorom jer je željezo toksično u velikim dozama.

Emi
Elitni član
Elitni član

Broj poruka : 4805
Godina : 33
Lokacija : tu
Datum upisa : 18.11.2007

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od sanja5ak taj Sre Jul 13, 2011 3:32 am

Vitamin E predstavljaju u mastima topljivi tokoferoli koji u organizmu deluju kao jako dobri antioksidansi. Vitamni E, rastvara masti i tako štiti vitamin A i esencijalne masne kiseline od oksidacije u organizmu celije i sprecava raspad tkiva.


Prema poslednjim istraživanjima americkog ministarstva poljoprivrede, unos Vitamini E žena od 19 do 50 godina starosti u proseku je manji od 90% od preporucene dnevne doze (RDA). RDA predstavlja apsolutni minimum ispod kojeg je telo u nedostatku. Dodatni unos Vitamina E preporučuje se osobama koje puše, kao i onima koji su izloženi duvanskom dimu.
Ukoliko ste pušač, na svaku popušenu cigaretu unesite u svoj organizam dodatnih 100 mg vitamina C.
Minerali su za pušače takođe bitni, trebaju povećati unos magnezijuma.

sanja5ak
Slučajni prolaznik
Slučajni prolaznik

Broj poruka : 1
Godina : 38
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 13.07.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vitamini i minerali

Počalji od Sponsored content Danas u 5:37 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu