Sigurnost foruma
Rating for nasadeca.forumi.biz
 photo banner-1-1.gif

Menopauza

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Menopauza

Počalji od amarilis taj Pon Sep 14, 2009 3:14 am

Klimakterijum je period u kome postepeno odumire funkcija jajnika.
To je period života svake žene od kraja reproduktivne faze, preko
perimenopauze, do prvih godina postmenopauze. Potiče od grčke reči “klimakter” što znači promena.
U perimenopauzi i klimakterijumu, koji se vremenski obično podudaraju,
jedino je jasno definisana pojava menopauze. Svetska zdravstvena
organizacija (SZO) ne preporučuje upotrebu ovog termina, premda je
termin klimakterijum jako dugo u upotrebi. Klimakterijum počinje između
42. i 45. godine života, i završava se 60 – 65. godine.
Menopauza je definisana kao trajni prekid menstrualnog ciklusa koji
se javlja posle prestanka rada jajnika. Perimenopauza obuhvata vreme
pre, tokom ili posle menopauze. Period hormonskih promena pre menopauze
može biti jednoličan, ili period sa izraženim simptomima. Ovaj period
može imati skrivene ili nepovezane početke, najčešće od srednjih do
kasnih četrdesestih godina. Simptomi koji se tada javljaju obično se
nastavljaju do perioda posle menopauze.
Početak menopauze je period koji prethodi menopauzi i karakterišu ga
somatske i psihološke promene, koje se javljaju u različitom stepenu i
koje utiču na promene normalnog ciklusa rada jajnika. Rano
prepoznavanje ovih simptoma i primena odgovarajućih testova za proveru,
može umnogome da umanji negativan uticaj. Početak menopauze je postepen
i obično se može naslutiti u srednjim i kasnim četrdesetim sa svojim
jedva primetnim simptomima.
Ove simptome ponekad ignorišu i lekar i pacijent. Često je teško
razdvojiti simptome koji su izazvani stresom od onih koji bi mogli biti
povezani sa smanjenim nivoom estrogena. Najznačajniji simptom početka
menopauze kod nekih žena jeste neredovan menstrualni ciklus. Ovo se
javlja kod 90% žena tokom četiri godine pre početka menopauze.
Ako ciklus traje kraće od 26 dana, menopauza nastupa nešto ranije
(49 godina); ako ciklus traje duže od 33 dana, menopauza nastupa nešto
kasnije (51,5 god). Kod žena koje puše menopauza nastupa godinu - dve
ranije, nego kod žena koje ne puše. Ovo se objašnjava hipoksičnim
efektima na jajnike, ili destrukcijom folikula u jajnicima
policikličnim hidrokrabonima iz dima cigarete.
Abnormalno krvarenje je najčešće indikator histerektomije i zbog
toga treba pažljivo proceniti da li je nepravilan menstrualni ciklus u
početku menopauze rezultat sniženog nivoa estrogena ili je to posledica
patoloških problema. Postmenopauza je period koji počinje posle
poslednje menstruacije. Deli se na ranu, kasnu (posle 70. godine i
naziva se još senijum) i hiruršku menopauzu koja nastupa kod hirurškog
odstranjenja oba jajnika.
Izvor: Zdravlje i lepota

___________________________________
Ivona 01.02.1991.
Saša 03.11.1992.
Marija 11.02.2008.


www.telenetshop.rs

amarilis
Moderator
Moderator

Broj poruka : 1752
Godina : 46
Lokacija : sremska kamenica - sombor
Hobi : cvece, muzika,film ...
Datum upisa : 02.12.2008

http://sareni-svet-biljaka.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

Znaci i simptomi

Počalji od amarilis taj Pon Sep 14, 2009 3:17 am

Amenoreja: najočigledniji simptom prekida redovne ciklične funkcije
jajnika je dugotrajna amenoreja. Prestanak menstrualnog ciklusa ukazuje
da količina estrogena koju proizvode jajnici nije dovoljna da pokrene
endometrijalnu proliferaciju.
Vazomotorni simptomi manifestuju se u vidu valunga, noćnog
preznojavanja i palpitacija i oni predstavljaju najkarakterističnije
simptome klimakterijuma.
Valunzi su periodičan simptom, i opisuju se kao trenutan period
znojenja, napad toplote, često praćen lupanjem srca, osećajem
uznemirenosti i ponekad praćen hladnoćom. Cela ova epizoda ne traje
duže od 2 do 3 minuta, a može se ponavljati i 30 puta u toku dana.
Valunzi se javljaju kod polovine ukupnog broja žena kod kojih je
nastupila menopauza. Tokom valunga raste serumska koncentracija
adrenalina koja uslovljava palpitacije, ubrzan puls.
Posle 30 sekundi, opada serumska koncentracija noradrenalina,
uslovljavajući dilataciju krvnih sudova i povećanja krvnog protoka.
Vazodilatacija obuhvata krvne sudove kože lica, nadlaktica i šaka, i
dolazi do povećanja temperature.
Poremećaji sna i psihički poremećaji


Promene u spavanju dešavaju se sa godinama kod oba pola. Međutim kod
početka menopauze žene imaju velikih problema sa spavanjem i nesanicom
koje su povezane sa nedostatkom endogenih estrogena. Insomnija je čest
problem kod žena u perimenopauzi i postmenopauzi. Endogeni estrogeni
imaju veliku ulogu u emotivnom stanju, pošto utiču na aktivnost
centralnih neurotransmitera, posebno serotonina.
Alfa - receptori za estrogene (ER) preovlađuju u ventramedijalnom
hipotalamusu, a betareceptori (ER) jesu gušći u paraventrikularnom i
supraoptičkom delu, hipokampusu. Sa starenjem, u menopauzi dolazi do
pada vrednosti neurotransmitera (dopamin. neuropeptidY-NPY) i
neuromodulatora (neurosteroidi, prostaglandini i katehoestrogeni).
Istovremeno imamo porast vrednosti norepinefrina i somatostatina.
Najčešći psihički poremećaji su depresija, anksioznost, gubitak
koncentracije, razdražljivost i gubitak libida. Primećeno je da žene
koje su dugo pod supstitucionalnom terapijom ređe obolevaju od
Alchajmerove bolesti, koja je najčešći uzrok demencije. Postepeni
gubitak pamćenja je prva klinička manifestacija.
Dugogodišnja ispitivanja su pokazala da je acetil-holin izuzetno
značajan u procesu zapažanja i pamćenja, pa je zato dat izuzetan značaj
acetil-holinskom neurotransmitorskom sistemu kao terapijski postupak
kod Alchajmerove bolesti.
Koža i kosa u menopauzi


Kako koža sadrži estrogene receptore, zbog toga trpi promene kad dođe do pada nivoa estrogena.
Promene na koži se javljaju oko četrdesetihih, pedesetihih godina
života. Sa postepenim istanjenjem, atrofijom epiderma, naročito u
delovima koji su izloženi svetlosti, dolazi do vidljivog starenja kože.
Imamo degeneraciju kolagenih i elastičnih vlakana. Atrofija kože je
suva, sa svrabom i lako se traumatizuje. Dlakavost se povećava u
predelu lica, a smanjuje u predelima oko pubisa, aksila i temena.
Kardiovaskularni sistem


Kardiovaskularne
bolesti, uključujući bolesti koronarnih areterija i cerebrovaskularne
bolesti, i dalje predstavljaju najveći problem u dobro razvijenim
zemljama kao što su USA, Engleska i Skandinavija.
Ove bolesti zajedno su uzrok smrti, kod žena starijih od 50 godina,
preko 50%. Utvrđeno je da estrogeni na nejasan način smanjuju opasnost
od ateroskleroze. U prilog takvoj pretpostavci ide i činjenica da su
kardiovaskularne bolesti čak 6-7 puta ređe kod žena nego kod muškaraca
tih godina. U postmenopauzi nedostatak estrogena, učestalost
kardiovaskularnih oboljenja raste, jer jako brzo napreduje
arterioskleroza.
Zato kod žena u pedesetim godinama života postoji oko 46% šansi da
se u daljem životu pojavi koronarno oboljenje, a verovatnoća da će od
nje umreti je oko 30%. U menopauzi verovatnoća za nastajanje moždanog
udara je oko 20% i 8% da će od njega umreti. Većina studija je
potvrdila da se u postmenopauzi smanjuje opasnost od kardiovaskularnih
oboljenja u oko 50–60% primenom adekvatne hormonske terapije, kao i
smanjenje mogućnosti fatalnog ishoda kod infarkta miokarda za 40–50%
kao i moždanog udara.
Izvor: Zdravlje i lepota

___________________________________
Ivona 01.02.1991.
Saša 03.11.1992.
Marija 11.02.2008.


www.telenetshop.rs

amarilis
Moderator
Moderator

Broj poruka : 1752
Godina : 46
Lokacija : sremska kamenica - sombor
Hobi : cvece, muzika,film ...
Datum upisa : 02.12.2008

http://sareni-svet-biljaka.blogspot.com/

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu